Carinjenje robe, kako teče i šta plaćam (carina, PDV, akcize)?

Kod carinjenja se po pravilu plaća više dažbina, pa cena robe nije jedini trošak. Evo šta ulazi. Kako teče. Podnosi se uvozna carinska deklaracija (najčešće preko špeditera), u kojoj se roba svrstava po carinskoj tarifi (tarifni broj), i utvrđuje se carinska vrednost (po pravilu vrednost robe uvećana za troškove transporta i osiguranja do granice). Na osnovu toga se obračunavaju dažbine. Šta plaćaš. Carina. Procenat po carinskoj tarifi za tu vrstu robe (zavisi od tarifnog broja i porekla robe, uz sporazume može biti niža ili nulta, posebna tema). Uvozni PDV. Obračunava se na carinsku vrednost uvećanu za carinu (i akcize). Ako si obveznik PDV, taj uvozni PDV odbijaš kao prethodni porez (nije trajni trošak). Ako nisi, PDV ti je trošak. Akcize. Samo za akcizne proizvode (alkohol, duvan, gorivo i slično). Ostali troškovi. Troškovi špedicije, eventualnih pregleda, ležarine i slično. Okvirna računica. Za obveznika PDV, pravi trošak (pored cene robe i transporta) je carina (procenat po tarifi) plus troškovi špedicije, jer se PDV odbija. Za neobveznika, i uvozni PDV je trošak. Za tebe. Pored cene robe računaj na carinu (proveri tarifni broj i stopu za svoju robu, špediter ti to kaže), uvozni PDV (odbijaš ga ako si obveznik), akcize samo ako je akcizna roba, i troškove špedicije. Pre uvoza traži od špeditera procenu dažbina po tarifnom broju tvoje robe, da unapred znaš ukupan trošak i da ispravno formiraš prodajnu cenu.