Ustupanje autorskih prava klijentu, kako regulisati ugovorom?

Kod ustupanja klijentu bitno je razlikovati šta se može preneti a šta ne, i sve to jasno regulisati ugovorom. Šta se prenosi. Prenose se imovinska (ekonomska) autorska prava, dakle pravo na iskorišćavanje dela (umnožavanje, objavljivanje, izmene, komercijalna upotreba). To je ono što klijent obično želi, da slobodno koristi dizajn. Šta se ne prenosi. Moralna prava (na primer pravo da budeš priznat kao autor) vezana su za tvoju ličnost i po pravilu se ne mogu u potpunosti preneti, iako se način njihovog vršenja može urediti. Šta ugovor treba da definiše. Obim prava. Da li klijent dobija sva imovinska prava ili samo neka (na primer samo za određenu namenu). Teritoriju i vreme. Da li je prenos za ceo svet i trajno, ili ograničeno. Isključivost. Da li je prenos isključiv (samo klijent) ili neisključiv. Naknada. Koliko i kako se plaća ustupanje. Trenutak prenosa. Vrlo korisno, da prava prelaze tek po potpunoj isplati (dok nisu platili, prava su tvoja). Portfolio. Da li zadržavaš pravo da delo prikažeš u svom portfoliju kao referencu. Za tebe. Možeš klijentu ustupiti sva imovinska prava (to je čest zahtev), ali u ugovoru izričito reguliši, prenos tek po plaćanju, i pravo da delo staviš u portfolio (jer bez te klauzule bi, kod potpunog prenosa, mogao izgubiti i to). Autorstvo ostaje tvoje bez obzira na prenos imovinskih prava. Neka ti pravnik sroči ugovor o ustupanju, jer je razlika između svih prava i prava za određenu namenu velika za tebe.